Dragan Miljković iz sela Klisurica kod Prokuplja je sam finansirao uređenje oko 80 metara puta do svoje kuće. Ovaj penzioner, koji je dugo bio i predsednik Mesne zajednice Klisurica, kojem je zbog bolesti amputirana noga, nije mogao više da čeka da se neko smiluje.
-Meni je put sada neophodan, jer na primer Hitna ne može da priđe, a ja sam bez noge i često mi je potrebna medicinska pomoć. Zato sam podigao kredit, kupio grebani asfalt, emulziju za vezivanje i sve je postavljeno i izravnjano, ali je trebalo valjkom da se prođe. Kako se nedaleko do ovog sokaka uređuje neki put, zamolio sam ih da prođu valjkom, čak sam hteo i da platim, ali se pokrenulo pitanje toga što je ovo privatni put. Lepo sam naglasio da hoću da platim i ništa- priča nam Miljković.
On onda dodaje da je više puta zvao u Gradskoj kući, te mu je na kraju obećano da će danas to da urade.
-Lepo sam im se posle svih muka zahvalio, jer sam juče uspeo preko poznanika da to završim. Ja nikad ničiji broj ne brišem iz telefona, pa sam u očaju listao imenik da vidim koga mogu da pozovem za pomoć i eto, setio sam se i broja te poznanice. Beskrajno sam zahvalan ljudima koji su mi pomogli, a koji ne žele da se pominju. Eto, uvek se pomoć dobije od onoga od koga se najmanje očekuje- presrećan je Miljković koji ovo kazuje kroz suze.
Preko puta njegove kuće napravljena je i seoska crkva, ali ni to nije uticalo baš mnogo da javna preduzeća koja uređuju neke seoske sokake u Klisurici, samo valjkom prođu i ovim putem koji je sam finansirao.
-Ima dobrih ljudi, uverio sam se u to, baš kada sam mislio da na kraju neću moći da računam na pomoć- zaključuje naš sagovornik.
To je ono sto oni zapravo i zel da svi sami uzmemo stvar u svoje ruke i popravljamo o nasem trosku dok oni pare trpaju samo u njihove dzepove. Mislim da je vreme braco da se latimo one nase tradicionalne gov…. motke i naplatimo im sve nedace za koje su nas odbijali bez ikakvog razloga. Put treba svima i bez puta nema zivota . Eto covek je bio predsednik mesne zajednice , nije koristio funkciju da sebi omoguci put pa ga je o svom trosku platio. Da li su svi kao on ? Naravno da ne . Po Prokuplju su asfaltirali mnoge kozije staze koje po topografskim kartama nikada postojali nisu a ovali u gradu ima jos mnogih starih i novijih ulica koje nemaju niti kanalizaciju niti asfalt. Mislim da je vreme da se ujediniomo protiv olosa dok jos nije kasno. Podrzimo studente u njihovoj borbi jer su u njoj krenuli sami bez podrske opozicije koja u Srbiji ne postoji ali im nasa pomoc sigurno treba kao sto i nama treba njihova. Na mlade svet ostaje – zato podrzimo nasu decu a ne da sa olosem idemo protiv njih …
Dragi druže i Selo Tovrljane samo popravlja puteve da bi mogli da idemo kod dr.i tkd.od Opštine Prokuplje nema vajde ona treba da se ugasi da ne postoji.BRUKA I SRAMOTA