Piše: Filip Kostić, student iz Kuršumlije
Takoreći paradoksalna scena odvila se u Kuršumliji – organizuje se „blokada protiv blokada“ u gradu u kojem blokada nikada nije ni bilo. Ako nešto na prvi pogled deluje apsurdno, onda je to upravo ovo: ljudi koji se navodno protive blokadama, a u stvari ih sami prave, i to na najbanalniji način. Jedini logičan zaključak jeste da su ili mentalno zarobljeni u sopstvenim kontradikcijama ili pak slepo izvršavaju naređenja jednog čoveka sa vrha države, čije „anti-blokadne“ šetnje služe samo kao terapija za sopstvene komplekse.
Veliki broj onih koji su prisustvovali skupu nije bio tamo iz uverenja, već iz puke nužde. Ljudi su ucenjeni poslom i egzistencijom, i mi ih ne osuđujemo – razumemo da se bore za parče hleba. Ali upravo to što su primorani da ih isteraju na ulicu govori o pravom stanju stvari: vlast više nema slobodnu podršku, već funkcioniše na pritisku, strahu i pretnji.
Da apsurd bude potpun, prisustvo „vrhovnih poglavica“ kao što su vlasnik „Planinke“ Radovan Raičević i predsednik opštine Vojimir Čarapić jasno pokazuje da se i oni sami plaše da ostanu van kolone koju su sami režirali. Kad morate da dovedete i gazde i funkcionere da bi se skup uopšte održao – to više nije politika, to je očaj.
Odbor SNS-a u Kuršumliji ne mora da čeka izbore da bi video koliko glasova ima. Dovoljno je da prebroje ljude koji su se pojavili na njihovom „anti-blokadnom“ okupljanju, jer su izvukli bukvalno svakoga koga su mogli. Ako je to maksimum njihove snage, onda je jasno da je kraj već tu.
Na kraju, ovim potezom su pokazali ono što građani već mesecima znaju – da vlast u Srbiji funkcioniše kao zatvoreni krug straha, u kojem se ljudi primoravaju da glume podršku. Ali strah nikada nije trajao večno kao što neće i njihova vlast.
Uci ti nauku,ne bavi se politikom!Tek kad zavrsis studije onda mozes da se bavis politikom!