Piše: Danilo Golubović, kolumnista ProkupljePress
Oktobarski izbori imaju svoj posebni, teški miris. To nije ona varljiva svežina proleća u kojoj se lakše veruje u nova obećanja, već specifična mešavina vlažnog lišća, hladne magle i vrućeg, tek izlivenog asfalta koji se puši na ranom mrazu. Dok se 25. oktobar približava, a dani neumitno kraćaju, naši gradovi oblače svoje svečane, ali jeftine kapute. Svaka rupa na putu dobija brzinsku zakrpu, a svaka napukla fasada sloj bele boje – taman toliko da preživi predizborne skupove pre nego što je okuju prve zimske košave.
To je jesenja predizborna kozmetika – ubrzano ulepšavanje uoči mraza.
Međutim, najpotresniji deo ove predstave ne leži u šminki, već u onima koji je nanose. Kada jedna vlast vlada predugo, u njenom biću se dogodi neprimetan, ali poguban proces: gubi se oštrica. Moć je teško, opojno vino od kog se sa godinama muti vid i utrnu čula.
Na početku, svaka vlast ima svoju silinu, svoj mač i svoju brzinu. Ali s godinama bezotpornog vladanja, pod teškim, zlatnim plaštom neprikosnovenosti, ta oštrica tupi. Mač vizije i borbe postaje teški, zarđali rekvizit. Ululjkani u udobnosti bezopasnih podanika i naručenih anketa, oni više ne osećaju dah naroda – čuju samo sopstveni eho u toplim, izolovanim salama.
I tada, u osvit 25. oktobra, nastupa ova tužna predstava. Pošto su zaboravili kako se stvara nadahnuće i kako se vodi društvo kroz oluje, oni posežu za šminkerskim neseserom. Zašto graditi sisteme koji traju i greju tokom duge zime, kada je lakše podeliti po koju jednokratnu novčanu pomoć? Tu malu, prozirnu mrvicu sa bogataške trpeze, koja traje taman toliko da se kupi ogrev za mesec dana ili plati jedan oktobarski račun, pre nego što je u potpunosti pojede inflacija.
I dok jesenja magla postaje sve gušća, sa zvaničnih govornica slušamo dobro poznatu, izakranu pesmu: vlast napada studente i narodne liste, optužuje ih za blokade i rušenje, dok licemerno nudi „dijalog“. Kakva jeftina zamena teza! Nude dijalog tek danas, kada osećaju da im tlo izmiče, zaboravljajući da su vrata tog istog dijaloga sami zalupili još na samom početku pobune. Onog trenutka kada je bivši predsednik polovinu sopstvenog naroda i sopstvenu mladost proglasio neprijateljima zemlje, teroristima i stranim plaćenicima, on je sam sebi zatvorio vrata pred nosom skoro tri miliona građana.
Ne odbija se dijalog zato što narod nema šta da ponudi, već zato što niko ne želi da pregovara sa onima koji su ga prethodno proglasili izdajnikom. Narativ vlasti je uvek isti: „Ako mi padnemo, nastaće potop, sve što smo uradili biće uništeno“. Ali iza te retorike o „smaku sveta“ ne krije se briga za državu, već paničan strah od sutrašnjice bez imuniteta.
Za njih opozicija nije politička opcija. Oni dobro znaju da njihov pad ne znači samo miran odlazak u skupštinske klupe, već trenutak kada se podiže tepih pod koji su godinama gurane malverzacije, korupcija i tajni ugovori. Zato u njihovim glavama i nema scenarija u kom oni mirno predaju vlast — postoji samo paničan strah, bekstvo i nestanak iz političkog života pre nego što oslobođene institucije i narod počnu da postavljaju pitanja.
Opasnost ove predizborne kozmetike i lažnih poziva na mir je u tome što su otuđeni od stvarnog života. To je puder nanesen na lice koje je zaboravilo kako izgleda stvarni vetar.
Ali jesen je neumoljiv sudija. Već 26. oktobra, prva prava, hladna kiša spraće taj brzinski bačeni asfalt. Svečano presečene trake pašće u oktobarsko blato, a magla će ponovo obaviti ogoljene ulice i nerešene živote. Moćnici, uljuljkani u svojoj iluziji večnosti, zaboravljaju osnovni zakon prirode: oštrica se ne gubi samo u borbi – ona se najbrže gubi u ležanju na svili dok napolju steže mraz.
Možda je ovaj 25. oktobar trenutak da prestanemo da budemo samo nemi posmatrači u tom plesu pod ogoljenim krošnjama. Narodu ne treba našminkana jesen, niti zakrpljena sadašnjost. Treba mu oštrica koja seče laž i pogled koji se ne plaši zime.
Jer svetlo ne pale oni koji ulepšavaju ruševine uoči glasanja. Svetlo pale oni koji imaju hrabrosti da promešaju žar i donesu pravu vatru.
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
Komentari