Nekako se čini da je mnogo toga izgubilo smisao, ali proizvodnja medicinskih sestara za godinu dana je postao trend u gradu. U redu je da se škola završi vanredno, ali da mnoga deca koja su redovno išla u školu ne mogu da se uposle, a da oni koji su je vanredno završili očas posla nađu uposlenje, baš i nije dobro.Pričamo ne o ome da li neko zna da izmeri na kantaru težinu, ili sabere dva broja, pričamo o životima.
I strašno je što svršeni medicinski tehničari moraju da šetaju i učestvuju u antiblokaderskim skupovima, kako bi radili ono za šta su četiri godine išli u školu. Ili još strašnije je kada moraju da odu.
Kod nas izgleda, nažalost, prioritet imaju ti koji su vanredno završili nad onima koji su redovno išli u školu…, jer nešto odjednom svi žele da budu medicinski tehničari.
Da je lako biti medicinski tehničar, zaista nije. Veoma je osetljivo i savesno to zanimanje. I zato je predviđeno da se četiri godine ide u školu. Uči se temeljno svaki detalj koji spasava ljudske živote, jer koliko je važan lekar, skoro toliko je važan i medicinski tehničar. Važno je da onaj ko daje injekcije zna taj posao. Bitno je da onaj ko treba da vam stavi kanilu, to ume da radi. Mora da se čitaju liste, zna da vazduha ne sme da bude u špricu, kako se meri pritisak, a da ne govorimo o operacionoj sali i hitnim službama, kao što je Urgentna ili Hitna.
Sećam se da mi je anesteziolog Rade Panić iz Kraljeva kada smo radili neki tekst u doba Kovida, ispričao stravične priče o kruševačkoj Kovid bolnici i tim medicinskim tehničarima koji su vanredno završavali srednju školu. Jedna priča, koju verovatno znate, prepričava se i danas.
“Lekar je tražio od sestre da mu donese plazmu, a ona je otrčala u prodavnicu preko puta da je kupi!”
Na žalost, doživeli smo da, a primera je u poslednje vreme mnogo, susrećemo ljude koje znamo i koji su odjednom postali medicinski tehničari. Već su i lekari počeli da se bune, ali se ni oni ništa ne pitaju. Bune se i građani, ali nezvanično. Prosto se jadaju, ali tajno. (Da znate sve šta sam čula poslednjih meseci…)
Nikada neko ko je završio vanredno ne može da ima znanje koje ima redovan učenik. Da stekne to potrebno znanje treba da prođu godine, koje su preskočene i zanemarene.
Ne razumem ni te ljude koji svesno ulaze u nešto što ne poznaju i na savesti imaju, na žalost one koji su se trudili da nauče i što je još gore sve one ljude kojima treba medicinska pomoć.
Štancovati i upošljavati medicinske tehničare koji su vanredno završili, a na birou držati one koji su se redovno školovali nije humano, ako već ti redovni nisu pobegli….
Neke stvari su zaista za sve nas nedopustive i ja iskreno ne želim da mi medicinsku pomoć pruže oni koji nisu išli u školu za to.
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
Nije posao tehnicara samo dati njekciju, vec i psiholoski i fizicka priprema pacijenta, komunikacija, smesno bi bilo da ne znamo da kazemo pacijentu nesto sto nas pita a i te kako ima ,,sestara“ koje ne znaju ni zvog cega se izvode dijagnosticke procedure. A gde je rad sa decom? Nazalost, ali toga nema samo u Pk.
U zdravstvu i prosveti yreba zabraniyi zapošljavanje kursadẓ̌ija.
Bravo za tekst. Svi vidimo i svi ćutimo, jer je sve postalo besmisleno. Ali ako se zdravstvo uruši kako je već krenulo, ostaje nam samo da se molimo.