Doktore, pogledaj kako izgleda tvoja kuća

Savićevac, simbol grada Prokuplja čak i na zvaničnom grbu, poklon građanima Prokuplja od doktora Alekse Savića Užičanina, koji je voleo naš grad, izgleda mnogo više nego mi, sada je objekat strave i užasa. I ne samo spolja. Na žalost, potpuno neobezbeđen, unutrašnji deo čitave zgrade je opustošen, ruiniran, smetlište. Čula sam da je tako, ali verujte mi nije mi nikada ni padalo na pamet da zakoračim u njega od kako je zatvoren. Sve do danas….

I pri prvom koraku u unutrašnjost uhvatila me jeza. Jeza od nemara prema poklonjenom, pa opet plaćenom delom kredita koji je prošle godine podigla lokalna vlast.

Gradonačelniče Antoviću, zameniče Kostadinoviću, poštovana trojico pomoćnika gradonačelnika, silni većnici i vi odbornici SNS, SPS i Zavetnici koji na svaki mig dižete ruke i ozakonjujete nemar i nebrigu, narodni poslaniče Darko Laketiću i vi načelniče okruga Zlatane Miljkoviću, sramota šta ste dozvolili!

‹›

Setite se da ste na onoj sednici Skupštine na kojoj ste pravdali podizanje kredita, epohalno se hvalili Savićevcom i činjenicom da će konačno da bude vlasništvo grada!

Град Прокупље искључиви власник објекта „Савићевац“

Setite se da ste pompezno objavili na gradskom sajtu 5. aprila prošle godine da je Grad postao vlasnik čitavog objekta. Setite se da ste jedan drugom čestitali, tapšali se po ramenima i osmehivali.

‹›

I onda ste ga bacili! Jer da niste ne bi sada izgledao ovako, više od godinu dana od dana kada ste se njime kitili.

Sramota je oci što nam upropastiste simbol Grada.

Verujem da vama ništa ne znači, jer da ste iole svesni njegove vrednosti ovo ne biste dozvolili. Da umete da prepoznate ljubav doktora Savića,i sačuvali bi njegov dar. Ponosno bi pokazivali šta je projektovao Maslać, a iznutra uredio Krasnov. Da volite svoj grad, ovo ne biste dozvolili. Da uvažavate Prokupčane jer vas plaćaju, barem biste obezbedili objekat.

I sada slobodno možete da po vašim izmišljenim blogovima demantujete istinu, ali bolje nemojte, svi vide koliko ste vi svi od reda štetni!

Biljana Roganović

P.S. Izvolite, da čisto saznate šta je i koliko je važan Savićevac. Tekst je pisala Milena Ivanović, arhitekta iz Prokuplja, koja živi i radi u Beogradu. A tamo cene naš Savićevac….

Dan kada su Romanovi darovali Prokuplje

Naredni tekst je povećen mom srednjoškolskom saborcu, a kasnije će se ispostaviti i kolegi Dušanu Ristiću koji ne dovodeći u pitanje moje znanje o izgradnji Prokuplja poziva da se informiše o jednom divnom objektu u našem gradu.

– Je l’ istina da je Krasnov gradio Savićevac? – upita on.

– Ne znam, Maslać je potpisan na projektu, on je glavni! – odgovorila sam.

Bilo je tu istine, delimične doduše, ali moja želja da Dušanovo pitanje dobije epilog u korist Prokuplja, vodila me je do novog saznanja.

Svaki car, bez obzira na državu koju vodi ili veru kojoj pripada morao je uz sebe imati 3 osobe: prestolonaslednika – kako bi produžio dinastiju, kuvara – kako bi zadivio svoje goste i arhitektu kako bi impresionirao svet.

Uostalom, ne moram da vam argumentovano obrazlažem važnost ove profesije, dovoljno je da pogledate svoje slike sa putovanja i videćete da je 80% njih sa nekim objektom koji vas je ostavio bez daha. Tačka.

Svi znamo ko su Romanovi i kako su skončali svoju vladavinu. Nemam dokaz da je bilo koji car ove dinastije obišao Prokuplje, (ne znači da nije), ali imam dokaz da je njima bliska osoba ugradila deo sebe u ovaj grad.

“Od dužnosti i zakletve neću odstupiti…do poslednje kapi krvi!” napisao je arhitekta Nikolaj Krasnov 22.01.1912. kada je dao zakletvu Nikolaju II Romanovu, ujedno i poslednjem ruskom caru. Nakon ubistva cara Nikolaja, Krasnov dolazi u Beograd, postaje činovnik u Ministarstvu građevinarstva, lični prijatelj kralja Aleksandra i tvorac najznačajnijih objekata Kraljevine Jugoslavije.

Nikolaj Krasnov, koga su od milošte zvali čiča Nikola, tvorac je objekata poput Vlade Republike Srbije (nekadašnje Ministarstvo finansija), Ministarstva inostranih poslova (nekadašnje Ministarstvo šuma i ruda), enterijera Belog dvora, enterijera Narodne skupštine i mnogih drugih velelepnih zdanja koje i danas krase našu prestonicu ali i druge gradove u bivšoj Kraljevini.

Svakako, Nikolaj ili Nikola, kako se i sam na projektima potpisivao, najznačajniji je predstavnik akademskog stila u srpskoj međuratnoj arhitekturi.

Nisu Topličani bili “bilo ko” za Karađorđeviće, ovenčani slavom u ratovima, požrtvovani i ljuti graničari od pamtiveka, imali su tu čast da 1928. godine ugoste i Nikolaja Krasnova, baš tu, na Hisaru.

Zadužbinu Ministra zdravlja, dr Alekse Savića projektovao je Dragutin Maslać, (kome ću posvetiti neki od narednih tekstova) a pretpostavlja se da je enterijer radio Nikolaj Krasnov.

Svakako obojica su potpisali projekat “Zamka na Hisaru” koji nam je od sopstvenih resursa darivao dr Aleksa, misleći da će ovo mesto postati centar rehabilitacije, ali ne lezi vraže, nekom logikom postade restoran, i to privatni.

Bilo kako bilo, Zamak na Hisaru, poznatiji kao Savićevac, jedan je od retkih ostvarenja nastalih u romantičarskom duhu u Arhitektonskom odeljenju -Ministarstva građevinarstva Kraljevine Jugoslavije. Arhitekta dr Snežana Toševa opisuje ovaj objekat kao “rustičan, tvrđavski karakter zdanja, oživljen kulom naglašenom arkadama, balkonom i posebno obrađenim ulazom”.

Život piše romane, kažu. Da Romanovi nisu skončali svoju vladavinu, Krasnov nikada ne bi gradio u Srbiji. Svoju otadžbinu je voleo, Srbiji je bio zahvalan, a omaž Rusiji ugradio je u prostorije Belog dvora koje su posvećene kraljici Mariji.

Hvala Nikolaj, reci i Maslaću da ne brine, na Zamak postavismo antenu, enterijer bez pravila urušismo, ali se nadam da smo tih godina bili dobri domaćini!