U poslednje vreme više radnika prokupačke fabrike “Leoni” nam se požalilo da se na njih vrši pritisak da sporazumno raskinu ugovor o radu, a kada to ne učine, pokreću im se disciplinski postupci i preti otkazima. Mi smo tokom prepodneva uputili i pitanja Kompaniji “Leoni” , odnosno fabrici u Prokuplju i čekamo odgovor.
Za to vreme radnici su u strahu i gotovo niko nije smeo javno da iznese svoj slučaj, ali Miroslava Aleksić kojoj je ostalo još devet meseci do zakonske penzije i koja je, kako kaže naterana da osam dana provede na plaćenom odsustvu dok se ne reši njen slučaj, rešila je da kaže šta ju je snašlo.
-Dana,25.09.2025. godine trenerka Ivana Milić me je na moje iznenađenje povela u pravnu službu. Bilo mi je čudno zašto to kao i kod ostalih radnika ne radi šef Marko Ilić. Pravnik mi je rekao da ima protiv mene prijava. Zgranula sam se i pitala kakva prijava. Ponudio mi je da potpišem sporazumni raski radnog odnosa, a za uzvrat ću dobiti svotu od 106.000 dinara. Bila sam zatečena, nije mi bilo jasno šta se dešava. Pravnik mi je rekao da ukoliko ne prihvatim ponudu dobiću otkaz- priča Miroslava kako je tekao taj dan.
– Na moje pitanje pa zar to nije mnogo manja svota nego što je otpremnina, odgovorio je da to i nije otpremnina. Odbila sam da prihvatim sporazumni raskid radnog odnosa, obrazlažući time da mi je do penzije preostali još svega 9 meseci. Pravnik mi je onda zapretio da ću dobiti otkaz. U međuvremenu uručuje mi rešenje o korišćenju plaćenog odsustva u trajanju od 8 dana koliko mi se daje rok da odgovorim na UPOZORENJE o postojanju opravdanog razloga za otkaz Ugovora o radu- svedoči Aleksić.
Kaže da rečima ne može da opiše kako se osećala kada je videla za šta je optužuju.
-Šef Ilić Marko lažno me je optužio da dana 10.09.2025. nisam očistila svoje radno mesto i da sam ga napustila 5 minuta pre završetka smene, čime sam napravila teži disciplinski prekršaj. Za svojih 30 godina radnog staža nikada nisam napravila disciplinski prestup, nisam zloupotrebljavala bolovanje, maksimalno se zalagala na radnom mestu, trudila da budem što bolja koleginica, da slušam i izvršavam naređenja pretpostavljenih. Sada odjednom , već pred penziju nađe se neki poltron koji lažima hoće sve to da mi opovrgne- još uvek je zatečena naša sagovornica.
Ističe, da nije jedina koja ovako nešto doživljava.
-Ucenama i lažnim optužbama izložene su na desetine radnika. Neki su već dobili otkaze, dok su drugi preplašeni prihvatili ponudu, pristajući da dobiju mnogao manje novca nego što je otpremninom predviđeno, i da ostanu bez bez eventualnog prava na novčanu nadoknadu sa zavoda. Ako se ne stane na put na stotine radnika će ostati bez zaslužene otpremnine- upozorava ona i najavljuje da će svim pravnim sredstvima da brani sebe i svoja prava.
Mi znamo za još jedan slučaj sličnog disciplinskog postupka koji je bez realnih osnova, a osoba protiv koje je podignut je već angažovala advokata.
Na žalost, mnogi se plaše, te ne žele da se javno oglašavaju.
Suština je da sporazumni raskid ugovora pored manje novca onemogućava da sa tržišta rada dobijate nadoknadu, a i nakon njega niste u mogućnosti da tužite.
Nedavno je Leoni objavio da će 1.900 radnika u Malošištu ostati bez posla i da se ta fabrika gasi, ali se trend “oslobađanja” od radnika nastavio i u prokupačkoj fabrici. Pominje se priča da će se “Leoni” povući iz Srbije 2027. godine, ali za sada to nije potvrđeno.
Mi smo im postavili pitanja i čekamo odgovor.
Kreditima opterećeni radnici u strahu
Kako smo čuli, panika vlada među zaposlenima, jer je većina u kreditima. Mnogi su pokušali da novo zaposlenje potraže u „Bizlniku“, ali je tamo, kako tvrde, obustavljen prijem novih radnika.
-Čitave porodice žive od „Leonija“. Zbog toga su mnogi svašta trpeli, ćutali i radili, ali izgleda da ni to nije vredelo. Sada nas ucenjuju i izmišljaju nam disciplinske postupke. Ne znamo kako dalje, a lokalna samouprava ćuti. Čuli smo da je fabria dobila novac od države za otpremnine, pa i to žele da nam umanje- jadaju se radnici.
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
И ја сам један од оних који су добили отказ у Леонију. Највише ме буни не то што се мени десило – већ што сви ћуте на опште позната дешавања. Ћуте сами радници, ћуте суграђани, ћути локална самоуправа, ћуте инспекције рада, ћути држава.
То ћутање је највећа срамота. Јер кад сви знају а нико не реагује, онда је јасно да ништа није нормално у овом систему.