IZ NAŠE ARHIVE
Ako krenemo po Srbiji, a možda i šire i kažemo da smo iz Prokuplja, svi odmah kažu da nije Prokuplje, nego Magarevo! Iako nikada u istoriji nije nosio to ime, u ranija vremena u ovoj sredini je svaka kuća imala magare, pa se verovatno neki dovitljivi putopisac opisujući kraj našalio i nazvao ga Magarevo!
Za to ipak postoji dobar razlog, jer se bez magarenceta nije mogao zamisliti život.
Naime, Prokuplje ima takav geografski položaj da su, u njegovoj okolini, idealni uslovi za uzgajanje grožđa – vinogradarstvo. Koliko je prokupački kraj bio poznat po vinu najbolje govori činjenica da od više autohtonih sorti koje su se vekovima gajile na Balkanu samo jedna u imenu ima geografski pojam: prokupac.
Pre idustralizacije Jugoslavije, život u Prokuplju bio je jednostavan: varoško stanovništvo bavilo se zanatstvom, trgovinom ili uslužnom delatnošću (mehandžije, fijakerdžije, rabadžije itd). Interesantno za tadašnju prokupačku kaldrmu jeste činjenica da su gotovo svi ovi domaćini i gazde imali po neko parče zemlje u okolini, na Turskoj strani, Sokolici, Gubi… Ova zemlja je idealna za vinograd,a da bi mogli da ih obrađuju, da putanjama i puteljcima u brdo iznesu vodu, da s početkom jeseni doteraju kući grožđe, našli su da je najbolji za te poslove magarac. Sa samarom na leđima i košarama sa strane magarac je mogao da se uspenje na najveću čuku. Zato je u zadnjem delu dvorišta svakog prokupačkog domaćina postojala štala i u njoj naravno, magarac.
Na litijama i ostalim praznicima varoškim, kada se nije radilo, iz hladnih, ukopanih podruma točilo se vino. Ljudi su se družili, zabavljali, pa u toj dokolici smislili razne zabavne sadržaje kao na primer fudbalsku utakmicu „mršavih i debelih“, ali i trke magarića. Kada bi neki stranac došao na prokupački trg tih dana, osetio bi karnevalsku atmosferu, festival magarića.Stanovnici su se ponosili svojim magarcima i hvalili se njima,pa su ih zato i pokazivali!
Iako su danas gotovo izumrli, magarci su postali sinonim grada, koji nas ponekad naljuti,a u suštini treba da budemo ponosni što je ovo kraj bogat nekadašnjim životom i pričama.
Tekst je nastao uz pomoć Dragana Lekića, istoričara Istorijskog arhiva „Toplice“.
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
Za ove mladje koji se nisu ni bili rodili kad je romantizam cvetao u Prokuplju, je steta sto nisu ziveli u to vreme.Dok je u Prokuplju bilo magarica, namerno kazem ne magaraca,bilo je i grozdja i vina.Nije se moglo zamisliti da imas vinograd,a da nemas magare.Morala se nositi voda u buricima,krec,plavi kamen za prskanje vinograda.Sa pijce i iz sume nosila drva za odrev.Magare je u to vreme bilo ono sto su danas motokultivatori,ali ziva i odana bica.
Сећам се времена када су виногради били од изнад болнице па све до Водица и Селишта, као и на околна брда изнад града и десно од бензинске пумпе. За прскање винове лозе воду су у мањим бурићима носили магарци или на двоколицама које је вукао магарац, као што је отац нашег Бокија Милошевића имао виноград на Соколици и пошто живим у Гарићу, често га виђао са својим двоколицама и магарцем упрегнутим у њих. Често сам виђао магаричаре како на својим магарцима носе товаре дрва кроз град.
Nekada me je ljutio taj šaljivi naziv grada koji ponekad koriste da nas uvrede i ponize, upravo oni koji i ne znaju zašto nas tako nazivaju. Sada me ne ljuti uopšte, jer je Isus u Jerusalim ušao jašući na magarcu, a grad nosi ime po svecu Sv. Prokopiju, pa ne može biti lepše.