Danica Cvetković (24) iz Prokuplja juče je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. I to nije vest, zar ne? Ali jeste ako znamo da je Danica prvo slepo dete koje je završilo redovnu školu i Prokuplju i to sve svim trudom i radom. Pomoć su joj uvek bili sestra bliznakinja Dragana, porodica i prosvetni radnici, ali i cela ova naša varoš koja se divila borbenosti te devojčice. I sada je završen, barem sam tako ja mislila taj krug obrazovanja.
-Ne, nastavljam dalje, upisaću master. Pijavila sam se i za godišnje volontiranje u neku od zemalja Evrope, pa evo pregovaram sa Austrijom- odmah me je prekinula Danica.
Ništa čudno za sada devojku, koja je kao beogradski student zapravo puna ideja i planova.
-Volela bih da radim u struci, jer sam još u osmom razredu na jednom pismenom zadatku iz engleskog jezika napisala da bih želela da budem u diplomatiji. U srednjoj školi me je zanimala i psihologija, ali sam se vratila svojoj prvoj ljubavi- priča nam Danica dok je na poslu, s obzirom da radi već godinu dana u jednoj organizaciji za pisanje projekata.
Priseća se da je možda najteži period bio kada je krenula na fakultet, jer je ostala potpuno sama. Do tada joj je sestra Dragana pomagala da se prilagodi novom okruženju, a onda su se razdvojile.
-Mislim ad je to bilo dpbro i za nju i za mene. Jeste bilo teškoća na početku, ali je Beograd grad koji je potpuno prilagođen onima koji su drugačiji. Imala sam i časove orjentacije. Da, bilo je malo teško na početku, ali je to bilo u doba korone, pa sam imala vremena da se prilagodim. I na prvom ispitu sam išla sa Draganom, posle sama- priseća se naša sagovornica.
I zaista, njena priča dođe kao bajka, puna čuda, iza kojih je veliki rad, upornost i borba.
-Moja porodica je moja najveća podrška, a sada sam već potpuno samostalna i nezavisna. Svaki period je nosio nove izazove, ali se sve prevaziđe. Ipak, mora da se uči. Ovo moderno vreme je prilagođeno za osobe kakva sam ja, u evropskim državama, a vidim i kod nas, više nema tih granica oko upošljavanja. To je dobro- iz svog iskustva objašnjava Danica.
I ja se sećam kada sam prvi put radila priču o njoj, u prvom razredu. Bila je učenik Osnovne škole „Ratko Pavlović Ćićko“ kod učiteljice Slavice Jovanović. Učili su svi zajedno Brajevu azbuku. Naučila sam i ja par slova. To je bio prvi njen korak u svet, koji je doveo do diplome.
-Svim studentima je teško, nisam ja ništa posebno- komentariše Danica.
A jeste posebna jer je njen prvi korak bio daleko teži od mnogih.
