Piše: S. Milosavljević
Svi mi, rođeni Prokupčani, koji smo ostali ovde da se borimo, ili oni koji su, nažalost, morali da odu trbuhom za kruhom, imamo pravo da glasno postavimo pitanja i tražimo odgovore! Dosta je bilo ćutanja i gledanja kako nam se grad, naša zajednička kuća i dom naših predaka, urušava pred očima dok se, čini se, pojedinci bogate na našoj muci i nestanku. Postoje ozbiljne sumnje da su lični interesi nadvladali opšte dobro.
Ovaj tekst je otvoren poziv na transparentnost, odgovornost i buđenje svesti!
Zbog toga imam brojna pitanja za Darka Laketića i „zaslužnu“ ekipu!
Gospodine Laketiću, Vaš „rad“ je očigledan svima. Mnogi se sećaju priča i svedočenja da ste, u teškim vremenima, među prvima napustili Kosovo, navodno prodali tamošnju imovinu našim neprijateljima, a onda došli ovde da „čuvate“ našu imovinu u Prokuplju. Da li je, posle svega, Vaša „zaštita“ zaista ono što nam treba? Mnogi smatraju da nam više ne treba takvo „čuvanje“!
Dok su se, prema pričama, „sređivale“ privatne kuće i, kako se priča, kupovali stanovi po Beogradu, Prokuplje je ostalo zapostavljeno. Postavlja se pitanje zašto se glavna gradska ulica, kojom hodaju naša deca, „krpi“ rizlom i šljunkom, umesto asfaltom? Mnogi sumnjaju da su prioriteti bili negde drugde, a ne u opštem dobru naših sugrađana.
A gospodin Milan Aranđelović, bivši gradonačelnik, suočio se sa, u najmanju ruku, „zanimljivim“ finansijskim izazovima. Nasledio je kasu sa 120 miliona dinara u plusu, ali se sada postavlja pitanje kako je moguće da je grad na ivici bankrota? Građani se pitaju i o poreklu imovine, pominje se stan u Nišu, a najave o etno selu deluju cinično u svetlu trenutne ekonomske situacije u gradu.
Ne možemo a da ne pomenemo Marka Simića, koji je, čini se, bio ključna figura u celoj priči. Postoje indicije i sumnje da je njegov „uspeh“ bio povezan sa zapošljavanjem preko stranke ili javnih radova. Takođe, mnogi sumnjaju da su lažni botovi korišćeni za vređanje sugrađana i da je to bio deo „vrednog rada“ na urušavanju našeg grada.
I naravno, postoje sumnje i pitanja i u vezi sa imovinom gospodina Zlatana Miljkovića i stana u Nišu. Postavlja se pitanje da li su se svi „trudili“ samo za sopstveni bolji život, dok je narod Prokuplja sve siromašniji?
13 godina mraka – Nula novih fabrika i „zavidni“ rezultati!
Frapantna je činjenica da u poslednjih 13 godina, prema dostupnim informacijama, nije otvorena nijedna značajna nova fabrika! Nula nade za mlade! Ali, zato se, čini se, „vredno radilo“ na zameni asfalta šljunkom i rizlom.
Postavljaju se pitanja i o transparentnosti prodaje gradske imovine: gradske čistoće, pijace, parking- servisa, male pijace i tako dalje…
Mnogi građani sumnjaju da je sve ovo deo plana koji je doveo do masovnog odlaska mladih iz Prokuplja, jer ovde više nema perspektive.
„Zavidne“ titule našeg grada!
Zbog svega ovoga, Prokuplje je, nažalost, postiglo neke „zavidne“ rezultate: dobilo je nezvaničnu titulu najružnijeg grada u Srbiji! Ali nismo samo u tome „prvi“. Postoje podaci i svedočenja da smo prvi u Srbiji i po najkraćem životnom veku! Da li je to možda od „lepog“ i kvalitetnog života koji nam je omogućila ova vlast?
Građani Prokuplja imaju pravo da sumnjaju da je grad doživeo veći udarac i razaranje pod ovom vlašću, nego pod bilo kojom drugom nedaćom. Ostaju nam pustoš, bankrot i tuga, a odgovori na pitanja se i dalje čekaju.
Ovo nije „zahvalnost“, ovo je poziv na odgovornost, na transparentnost i traženje istine od naroda Prokuplja.
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
Nisu krivi Laketić & Co, krivi smo mi što ćutimo i mislimo uvek da će biti gore, a ono sve gore. Posebno je kriva prokupačka inteligencija: lekari, profesori, inženjeri i dr. Da je samo rizla u pitanju, ni po jada. Na kardiologa se čeka do 3 meseca, a odeljenje kardiologije nema holter. A kabinet direktorke k’o svemirski brod. Crni jadi.
Lopovi mala bara mnogo krokodila
Odgovorna je ta hemijska olovka u ruci i ta hemija u mozgu. Pa ko lopove voli, nek izvoli?
To je prokletstvo Magareva i svih nas Magarevcana,uvek smo dopustali da nam dosljaci i njihovi nepismeni paori,badze i gradske poturice i preletaci,uvek budu vazniji od nas samih koji ostajemo i zivimo ovde decenijama,da nas otpustaju,likvidiraju nam preduzeca,da prodaju svaki pedalj Prokuplja svojim tajkunima,da nas svadjaju,da nas daju pod koncesije od milione evra,da nam je bitnije da nam neko nasipe rizlom put do pcela i mi smo zadovoljni i pokorni,a njima idu novi stanovi,vikendice,svoje porodice u republicka jasla,pa i to je malo,ajde jos i asfalt do tastine kuce.Pa evo prosto pitanje doticnom vojskovodji Prokuplja koji se pita za sve,od zaposljavanja do otpustanja,zasto sebi nije,tu gde zivi,nasipao put rizlom kojom se hvale njegovi vecnici za rizlu i pecenje,nego je stavio asfalt do svoje kuce.Ali,to smo mi,nema nam pomoci,neka nas gaze i zatrpavaju rizlom i blatom,
S obzirom ta to da smo u samom vrhu u Srbiji po broju mladih koji napuštaju grad, a među poslenjima po dužini životnog veka, mislim da bi apsolutni prioritet vlasti trebalo da bude rešavanje gorućeg problema gradskog groblja.
A ko je odgovoran za sve ovo što nam se događa? Uvek je najlakše naći nekog žrtvenog jarca, kao opravdanje i pokriće. Krivi su Prokupčani. Svi zajedno, i svako pojedinačno. Na prošlim izborima, a i onim par puta pre toga, dali su preko 60% podrške glavnim likovima iz teksta. Znači, to je to, odgovara im. I na sledećim će, u istom procentu.
Pa će nam i dalje vrhunska civilizacijska dostignuća biti rizla, šljunak i Sportske igre, da se džabe jede i pije. U praksi, ovako izgleda osveta loših đaka i tikava bez korena.
Sve napisano je tačno.
[…] PROČITAJ VIŠE SA IZVORA — prokupljepres.rs […]