Sakriven u netaknutoj prirodi uz reku Bistricu sija u svojoj duhovnosti manastir Visoki Dečani, zadužbina Stefana Dečanskog, najtragičnijeg srpskog vladara, kojeg je oslepeo otac kralj Milutin, a zatočio ga sin car Dušan Silni. Manastir posvećen Hristu spasitelj, građen od 1327. do 1335. godine prividno čuvaju KFOR vojnici, ali je prava snaga njegovog života u monasima i narodu koji ga posećuje. Ovo parče zemlje u Metohiji je jedno od onih koji bdiju nad čitavom Srbijom i istorijom srpskog naroda.
Posetilaca je mnogo, dolaze sa svih strana i u momentu kada smo mi bili, bilo je par autobusa iz Beograda.
-Došli smo da posetimo svetu srpsku zemlju- kažu oni.
I tu je i stranaca, vojnika, čak i Albanaca, a za sve njih u konaku manastira posluženje.
A kada prođeš metalnu KFOR kapiju, zakoračiš u mir sveta koji nas čuva. Osetiš snagu duhovnosti, tišine koja te ispunjava pobožnošću i sigurnošću. Ovde znaš da si siguran. I toplo ti je, kao da si svoj na svome.
U njemu se nalaze mošti Svetog Stefana Dečanskog, koje kako tvrde vernici imaju isceliteljske moći.
-Jednoj Albanki se sušila ruka i ni jedan lekar nije mogao da joj pomogne. Došla je u manastir i pomolila se Stefanu Dečanskom i ruka joj je ozdravila- pričaju meštani.
I nije to jedina priča o veličini vere na ovom svetom mestu, ali za priču znaju i Albanci, pa je prepričavaju između sebe.
Manastir je muški i iguman u njemu je otac Sava Janjić. Broj monaha se menja, ali je ovo živi manastir koji je uspeo da odoli svim nedaćama koje su kroz vekove i u novijoj istoriji pretile. Kao svetla tačka kraj Bistrice, on čuva priče o srpskim vladarima, Bogu, veri, snazi i miru koji ne može da se ne oseti bez obzira kojem narodu pripadate. Njegova lepota i velelepnost, a opet jednostavnost i umerenost čine Visoke Dečane jednim od najposećenijih manastira na Kosovu i Metohiji.
Slava manastira je 24. novembar Mratin dan, a ove godine toga dana bilo je po proceni 4.000 vernika.
-Posle posete manastiru mesecima osećam mir i spokoj. To je savršenstvo neimara i božje obličje koje ne može da se ne oseti. Jednostavno, ovde se oseća Božje i prisustvo Svetog kralja Stefana Dečanskog koji u ovolikom broju priziva i okuplja vernike, ne samo iz naše zemlje, veći čitavog sveta budući da je svetinja na listi UNESO – kaže Dragana Zečević, novinar Večernjih novosti koja često posećuje ovu svetinju jer je ispunjava duhovnošću i pozitivnom energijom.
Posebno zanimljivom ističe činjenicu da uprkos napadima Albanaca 1999. godine nije pomeren ni jedan kamičak.
-Čak i granata kojom su gađali manastir, pala je u dvorište i nije eksplodirala- podseća Zečević i dodaje da je tokom rata 1999. godine manastir bio utočište i brojnim Albancima.
Treba istaći i činjenicu da su mnogi vojnici KFOR koji su obezbeđivali manastir tom prilikom prešli u pravoslavlje i kasnije nastavili da pomažu manastir kada se vrate kućama.
-Najviše to čine Italijani- dodaje naša sagovornica.
Na manastir se oslanjaju povratnici iz ovog dela Metohije i on je njihova kuća.
I dok izlazimo, kao i kad smo ušli, ispraća nas pas koji je još jedan verni čuvar ove svetinje.
