Bitka kod Pločnika predstavlja događaj koji je zabeležen kao velika pobeda srpske vojske nad turskom i trenutak koji je „mučio“ Murata. Prvi zapis o toj bitki, kako kaže muzejski savetnik- istoričar Narodnog muzeja Toplice Darko Žarić je najverovatnije zapis koji je objavljen u „Kronikama“ francuskog letopisca Froasara.
-Prvi put je ovog letopisca obradio u Letopisu Matice srpske, knjiga 300, izdate u Novom Sadu 1921. godine, Milenko R. Vesnić (1863-1921) . On je u Letopisu objavio jednu za Pločničku bitku značajnu raspravu ,, Froasar o bitci na Pločniku“- kaže Žarić.
„U ,,Kronikama“ kaže da je Murat otpremio 60.000 svojih lјudi …. stavio im je na čelo četiri vojvode svoje vere i iz svog doma: vojvodu od Meke, čuvara Misira, Afalorija od Samarije i kneza od Kordove po imenu Ibrahima . Lazar je naredio po zapisu iz ,,Kronike“ svojim vojnicima ,,da se iseče šuma, pa je isečene trupove ispolagao i izukrštao tako, da Turci nisu mogli naći stare ni prokrčiti nove puteve… Isti Knez Lazar je doveo sobom na ovaj prolaz oko 10.000 strelaca, pa je uz to postavio s obe strane puta i prolaza više od 2.000 selјaka, naoružanih velikim sekirama, s naredbom da obaraju drva i zakrčuju puteve, kad nastupi trenutak. Srpska zaseda je propustila izvidnička turska odeljenja a onda su zatvorili prolaz oborivši visoke jele na putevima i tako se u zamci našlo opkolјeno ,,30.000 Turaka“. Srpska vojska je napala opkolјene turske vojnike iz šume i ,,ni jedan nije mogao umaći, pa su tako poginule obe njihove vojvode“, piše u ovoj „Kronici“.
Po ovim ,,Kronikama“ sukob je po piscu prethodio Boju na Kosovu 1389. godine, a Vesnić pretpostavlјa da je to bila pločnička bitka.
U Bitki na Pločniku su učestvovali svi srpski junaci koji se pominju kao stvarne ličnosti, a koji će kasnije poginuti u Kosovskom boju: Miloš Obilić, Kosančić Ivan, Toplica Milan i devet Jugovića: Vojin, Milјko, Marko, Ljubodrag, Radmilo, Boško, Stojan, Veselin i Vlaskoje-Damjan.
Froasar rat u Srbiji, u njima on pominje iz priče jermenskog kralјa Lava VI od Luzinjana, koji je istu priču ispričao po dolasku u Pariz na francuski dvor, kralјu Karlu VI i njegovim stričevima, a Froasar je slušao i zapisivao beleške jer je bio prisutan.
Vesnić u svojoj raspravi navodi deo rukopisa o bitki na Pločniku, Froasara jednog od najpoznatijih srednjovekovnih letopisaca, rođenog najverovatnije 1337. godine u Valansijenu, a koji je umro 1410. godine. Froasar je napisao ,,Kronike“ koje obuhvataju period od 1327. do 1400. godine, koje su bile tada popularne za čitanje u Parizu. Pomenuto delo pisac je tri puta prerađivao. ,,Kronike“ su prvi put štampane u Parizu 1495. godine od strane A. Verara, a one su prevedene na sve važnije evropske jezike i imale su preko 40 redakcija u Evropi. Druga knjiga ,,Kronike“ opisuje ratove u Evropi posle 1387. godine i ona je veoma važna za srpsku istoriju jer opisuje bitke koje su odredile sudbinu srpskog naroda.
Ove godine se Bitka kod PLočnika po prvi put obeležava kao na državnom nivou.
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
