Sinoć je centar Prokuplja bukvalno bio podeljen onim postojećim pešačkim prelazom i rampom, jer su na jednoj strani bezbrižno šetali građani Prokuplja, dok je u istom momentu na Trgu Topličkih junaka trajao studentski protest „Prokupački ustanak“.
I ta površinom mala tampon zona, obično prepuna ljudi se retko prelazila. Čak su i obično puni kafići na Trgu bili solidno prazni. Nije se smelo sesti, da se ne pomisli da si deo studentskog protesta. Vodili su dakle Prokupčani računa o svemu, oni koji su samo šetali. Ni korak više prema uvek omiljenom prostoru na samom Trgu nije se pravio. Skratili su svoju šetačku rutu, laganim piruetama se okretali baš kod rampe i dobro pazili da ne pređu pešački. Po prvi put ovaj deo je bio bez gužvi, milina živa!
Znači, dobro im je. Nemaju oni studente, žive u blagostanju.
Iz prikrajka su slušali „Beogradski sindikat“, psovali što ne smeju da pređu tampon zonu koju su sami napravili i krišom virili iz tmine.
Ovi drugi Prokupčani koji su bili na protestu nisu toliko marili za granicu. Oni su kupovali sladoled u Pešačkoj zoni, kokice ili pastu, pa se vraćali na Trg. Pili kafu u nekom od kafića na Trgu, kao što to svakoga dana čine. Oba prostora su lagano prolazili, ne krijući se. Njima nije dobro. Oni podržavaju studente, bez obzira da li u porodici imaju studente ili ne. Oni misle da ne živimo kako treba.
Jedna je razlika između dva na trenutak čini se, stvorena tabora: ovi drugi se ne plaše i slobodno hodaju bilo kojim delom svoga grada. Razlika je jedna, ali velika i tužna.
Kao preci šatro gvozdeni puk, a potomci pičkice najobičnije.
Samo nek je plata „redovna i nek ide staž“
Pa nisu ludi da podrzavaju blokadere!