Neko pamti-neko ne. Pa da se podsetimo neverovatne životne priče…
Ratni veteran Mirko Janićijević iz sela Vrelo kod Kuršumlije je u pedeset i četvrtoj godini postao tata jednog malog Marka. Priča bi bila fantastična da nema dela gde Mirku mesec dana pre dolaska na svet željno isčekivane bebe biva amputirana noga. Kako sam Mirko kaže život mu je nešto dao, a nešto uzeo ,pa zar nije tako i u našim životima?
Za one koji su se poistovetili, a verujem da vas je mnogo nastavljamo priču dalje.
Od male bebe, dve godine kasnije dolazimo do preslatkog dečaka čiji se roditelji plaše za njegovu budućnost. Janićijevići žive od poljoprivrede, pa možete misliti koliko je Mirku teško sada da obavlja sve te poslove i brine o svojoj porodici… Da život ume da bude nemilosrdan, pokazalo je I to što sui m nedavno zbog duga od 77. 000 dinara isključili struju. Ipak i to je rešeno jer su se dobri ljudi organizovali i prikupili potreban novac za isplatu duga. Svetlo je opet obasjalo njihov više nego skroman dom.
Sve je ovo lepo ali sta dalje?
Kako izvesti na put malog Marka, kako ga školovati, kako ga obući, kako ga sutra poslati na neki sport koji mu se bude dopao? Još bezbroj pitanja muče porodicu Janićijević iz dana u dan, sve više i više. Sada kada smo se podsetili ove priče poželili smo da im pokažemo da ih nismo zaboravili i da ih obradujemo jednom akcijom pokrenutom za njih od građana Prokuplja. Akciji se prvi odazvao nas sugrađanin dečak Maksim koji je od mame saznao za ovu priču i rešio da sve svoje igračke donira malom Marku. Po njegovim rečima on je sada veliki dečak i vreme je za svesku i olovku a njegove igračke prosleđuje dalje sa željom da i druga deca imaju sve sto je imao i on. Što se tiče nas velike dece, za nas su postavljene kutije za donacije za ovu porodicu na dve lokacije u gradu u Memories bar i u Oskar pekari, a naš zadatak je da poklonimo malo pažnje njima i time im dodatno odamo i priznanje za ovoliko odricanje i hrabrost u nedaćama koje su ih zadesila.
Budimo humani naše malo nekome je sve! Pokažimo da nas je ova priča dirnula, učinimo nešto i budimo ponosni na sebe što smo nekome ako ništa makar izmamili osmeh na lice.
Hajmo Prokupčani možemo mi to….
Ukoliko neko želi nekako drugačije da pomogne, najbolje neka poozove 061 61 26 080 Suza, jer je u toku prikupljanje pomoći svake vrste za ovu porodicu.
Suzana Jović
