Piše: Danilo Golubović
U ovoj zemlji više nije pitanje ko je kriv — nego zašto niko nikada nije odgovoran.
U poslednje tri godine, niz tragedija je ozbiljno uzdrmao društvo: masovno ubistvo u srednjoj školi i u Duboni u istoj godini, zatim pad nadstrešnice koji je dodatno poljuljao osećaj bezbednosti, i sada pogibija devojke ispred fakulteta. Svaki događaj posebno je tragedija, ali zajedno čine obrazac koji građani više ne mogu da ignorišu.
Umesto da svaki od tih slučajeva bude prelomna tačka za sistemske promene, oni se redovno prelivaju u politički prostor. Aleksandar Vučić govori o dijalogu i smirivanju tenzija, dok deo opozicije odbija učešće u pregovorima zbog gubitka poverenja. I jedni i drugi ostaju u političkom okviru, ali van tog okvira ostaje ono što građane najviše zanima — konkretni odgovori i konkretna odgovornost.
Ni institucije ne ostavljaju utisak da su spremne da jasno i otvoreno odgovore. Rektor Vladan Đokić, kao predstavnik akademske zajednice, u ovakvim momentima nosi i moralnu i institucionalnu obavezu da pokaže više od opštih poruka — jer poverenje se ne vraća izjavama, već delima i odgovornošću.
I tu dolazimo do suštine koja najviše zabrinjava:
U svim ovim slučajevima — od škola, preko infrastrukture, do univerziteta — građani su ti koji ostaju bez odgovora, bez osećaja sigurnosti i bez poverenja da sistem funkcioniše.
Dok se odgovornost stalno izmiče, a tragedije ponavljaju i prepliću sa političkim nadmetanjem, jedini stvarni gubitnici ostaju građani — jer u toj tišini institucija i buci politike, najvažnije pitanje i dalje ostaje bez odgovora: kako i zašto se ovo stalno ponavlja?
Ukoliko želite da podržite rad sajta, donaciju možete uplatiti putem žiro- računa: 160-6000001938574-59 ili možete da skenirate QR kod:
